Bezbednost i zdravlje na radu se pojavljuje u periodu industrijske revolucije i uvođenja mašinske proizvodnje tokom 18. veka. Ova aktivnost se pokreće kao odgovor na sve češću pojavu povređivanja i oboljevanja radnika. Često se dešavalo da posledice budu tragične, pa je time i bezbednost i zdravlje na radu postalo neophodna delatnost.

BZR je aktivnost koja je napredovala u skladu sa ostvarivanjem radničkih prava i poboljšanjem uslova rada na svim poljima ljudske delatnosti. Taj napredak je stalni zahtev jer su i danas radna mesta mogući izvor opasnosti i štetnosti.

Preventiva u svojoj ponudi ima širok spektar usluga iz oblasti Bezbednosti i zdravlja na radu. Ove usluge za svoj primarni cilj imaju stvaranje bezbedne i zdrave radne atmosfere koja će rezultirati očuvanje života i zdravlja zaposlenih.

Ostvarivanjem ovog cilja i njihova preduzeća će dobiti benefite samim izbegavanjem ogromnih troškova koji nastaju kao posledica pomenutih neželjenih događaja. Naša lepeza usluga je osmišljena tako da pokrije sve potrebe koje današnji poslodavac ima u vezi BZR-a znatno jeftinije od zapošljavanja ili osposobljavanja lica za rad na tim poslovima.

O kvalitetu i profesionalnosti preduzeća  „Tesla-sistemi“ i radne jedinice „Preventiva“ govori dugogodišnje iskustvo i mnogobrojni zadovoljni klijenti.

BZR usluge
Zakoni i pravilnici
Lica zadužena za BZR
  1. Ana Milosavljević, dipl. ing. el. - Položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; Broj uverenja: 152-02-00735/2013-01
  2. Strahinja Ilić, ing. znr. - Položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; Broj uverenja: 152-02-00673/2013-01
Zašto BZR

Po proceni Međunarodne organizacije rada (MOR) 2,2 miliona ljudi godišnje umre od posledica loših uslova na radnom mestu, odnosno po jedna osoba na svakih 15 sekundi. Za saniranje posledica stradanja na radnom mestu troši se 2-4% državnih bruto proizvoda u Evropi, odnosno oko 25 milijardi evra. U Srbiji se na svaku povredu sa smrtnim ishodom registruje 70 teških i oko 700 povreda sa pojedinim karakteristikama invaliditeta i 7.000 lakših povreda.

Ovi podaci dovoljan su razlog za uvođenje sistema upravljanja rizicima koji pored brige o životu i zdravlju zaposlenih, ima i ekonomski značaj. Naime, uvođenjem standarda koji su na nivou Evropske unije propisani Evropskom socijalnom poveljom, a u Srbiji propisani Rezolucijom Skupštine Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji, organizacija će, upravljanjem rizika, postići podizanje postojećih procesa na viši nivo, smanjiće dupliranje napora i uštedeće i vreme i novac. Dakle, bolje upravljanje rizicima dovodi do smanjenja troškova, povećanja efektivnosti i efikasnosti, većeg stepena zadovoljenja korisnika, što predstavlja osnov za ostvarenje većeg profita.